Bardoka ili Bela metohijska ovca, gaji se na podrucju Metohije, po cemu je dobila ime, narocito oko Peci, Djakovice, Istoka, Decana, zatim u jednom delu Crne Gore oko Andrijevice pa dopire sve do Ulcinja.

• U okviru genetskih resursa u ovcarstvu nalazi se jedan zapat u Zavodu za poljoprivredu Pirot;
• Spada u krupnije pramenke, prosecna visina grebena odraslih ovaca iznosi 65 cm a odraslkih ovnova 70 cm;
• Masa tela ovaca je u proseku 42 kg, ali sa znatnim varijacijama koje se krecu i do 60 kg sto govori o velikoj genetski neujednacenoj populaciji;
• Dviske ulaze u priplod sa 18 meseci uzrasta;
• Plodnost je mala, jer se od 100 ovaca dobije oko 110 jaganjaca;
• Bardoka je najmlecnija nasa pramenka jer u laktaciji od preko 6 meseci daje u proseku 80-120 lit., a u produzenom periodu mlecnosti koja moze da traje vise od 7 meseci pojedina grla daju vise od 200 lit. mleka;
• Vuna je bele boje, runo je otvoreno, pramenovi su siljasti i dugacki oko 20 cm;
• Debljina runskog vlakna je oko 39 mikrometara i spada i nase najgrublje pramenke;
• Prinos runa je u proseku u ovaca 2,5 kg i u ovnova 2,9 kg.

Stvorena je u pokrajini Lombardija u Italiji. Rasprostranjena je u Podalpskom podrucju.

• Smer proizvodnje meso-vuna
• Ulazi u priplod sa 12 - 18 meseci starosti
• Jagnji na 100 ovaca 150 jagnjadi
• Prosecna masa jagnjadi pri rodjenju je 5-6kg
• U tovu sa 90-100 dana postizu masu od 40 kg
• Randman mesa je 55%, kvalitet mesa odlican
• Krupna rasa snazne konstrukcije za proizvodnju mesa
• Visina grebena ovnova 100-120 cm, ovaca 80-120 cm
• Prosecna masa tela odraslih ovnova 120 i vise kg
• Prosecna masa tela ovaca koje su zavrsile porast je prosecno 80 kg
• Vuna je gruba, bele boje i koristi se za izradu sportskih rekvizita i cebadi
• Godisnji nastrig vune iznosi 5-6 kg kod ovnova, a 3,5-4,5 kg kod ovaca
• Mlecnost u boljim zapatima iznosi 120 kg u laktaciji od 6 meseci

Karakteristika mesa je da je loj ravnomerno rasporedjen.

Rasprostranjena je u Vojvodini jer je najpogodnija rasa za ravnicarske terene, gde je prilagodjena ekoloskim i ekonomskim uslovima. Gaji se u susednim zemljama (Madjarska, Poljska, Rumunija).

• Srednje stasna rasa trojnih proizvodnih osobina (meso, mleko, vuna) koje su znacajno izrazene;
• Prosecna ziva masa odraslih ovaca je 55-70 kg pa i vise;
• Prosecna ziva masa odraslih ovnova je 70-100 kg pa i vise;
• Visina grebena ovaca je 67 cm, sa varijacijama od 60-76 cm;
• Visina grebena ovnova u proseku je 75 cm, sa varijacijama 70-85 cm;
• Glava je srednje velicine, dosta uzanog cela, ovnovi imaju ispupcen profil;
• Ovce i ovnovi su suti, usi su velike i cesto klopave;
• Vuna je bele boje, dok su noge, glava i usi pokriveni dlakom crne boje;
• Nedostatak vune cigaje je tzv. sinjalost, veliki nedostatak je i slaba obraslost vunom po trbuhu i donjem delu vrata, uz to je i gustina nedovoljna;
• Godisnji nastrig vune je oko 4 kg u ovaca;
• Godisnji nastrig vune u ovnova 5-6,5 kg;
• Debljina vunskih vlakana se krece od 30-33 mikrometara (c sortiment);
• Plodnost ovaca se krece oko 130 %;
• Proizvodnja mleka u laktaciji od 6 meseci je od 50-150 kg;
• Jagnjad u tovu sa 3 meseca uzrasta postizu masu tela 30 i vise kg.

Francuska rasa za proizvodnju mesa.

• Masa tela ovaca je oko 65-70 kg, a ovnova 100-120 kg;
• Oba pola su dobro obrasla vunom, runo je zatvoreno a vuna ujednacena;
• Prinos vune po jednom ovnu iznosi 7-8 kg, a po ovci 4-4,5 kg;
• Kvalitet vune je 23-27 mikrometara;
• Ima izrazenu plodnost, pri cemu se estrus javlja tokom cele godine. Oplodnja i jagnjenje su moguci preko cele godine;
• Na 100 ovaca dobija se od 130-150 jagnjadi, dok je u boljim zapatima plodnost preko 170;
• Jagnjad se radja sa telesnom masom od 4-5 kg;
• Sa 6 meseci uzrasta jagnjad postizu oko 50 kg, a sa godinu dana preko 60 kg;
• Ukrstanjem sa drugim rasama dobija se znacajno poboljsanje proizvodnih i reproduktivnih sposobnosti u meleza;
• Ova rasa ovaca je u nasu zemlju uvezena posle drugog svetskog rata i uglavnom je koriscena za ukrstanje i proizvodnju mesa.

U Nemackoj najznacajnija rasa, rasprostranjen u Virtembergu, Badenu i Bavarskoj sa oko 90%.

• Ulazi u priplod sa 12-18 meseci starosti
• Jagnji na 100 ovaca 120-150 jagnjadi
• Prosecna masa jagnjadi pri rodjenju je 4,5 kg
• U tovu sa 90-100 dana postizu masu od 30 kg
• Randman mesa je 55%, kvalitet mesa odlican
• Krupna rasa snazne konstrukcije za proizvodnju mesa i vune
• Visina grebena ovnova 80 cm, ovaca 70 cm
• Prosecna masa tela odraslih ovnova 110-130 kg
• Prosecna masa tela jednogodisnjih ovnova 90 - 110 kg
• Prosecna masa tela ovaca koje su zavrsile porast je 60 - 75 kg
• Prosecna masa tela jednogodisnjih zenskih grla je 50 - 55 kg
• Vuna je bele boje bez tamnih pega sto je jedna od velikih prednosti za ukrstanje sa domacom pramenkom
• Godisnji nastrig vune iznosi 7-8 kg kod ovnova, a 4-4,5 kg kod ovaca
• Randman vune kod ovnova je 50-54%, a kod ovaca 45-50%
• Visina pramena kod ovnova je 9,0 - 9,5 cm, a kod ovaca 7,5 - 8,5 cm
• Finoca vune je 24-26 mikrometara
• Mlecnost u boljim zapatima iznosi 150 kg u laktaciji od 6 meseci sa prosecnom masnocom 7%.

Ova rasa je imala posebno veliki znacaj za unapredjenje ovcarske proizvodnje u nasoj zemlji, jer je ucestvovala u stvaranju pirotske oplemenjene ovce, a poslednje decenije glavni meliorator veceg broja nasih sojeva pramenke sirom Srbije.

Pirotska pramenka se oplemenjuje od 1954.godine francuskom Merinos d' Arls (Merino arl) rasom a kasnije i nemackom Merinolandshaf (Merino-landssaf) rasom (virtemberska ovca). 1981. godine stvorena je nova rasa (pirotska oplemenjena ovca).

• Pirotska oplemenjena ovca je tip brdske ovce i znatno je krupnija i proizvodnija od materinske osnove. Trojnih je proizvodnih osobina i koristi se za proizvodnju mesa mleka i vune;
• Visina grebena u ovaca je oko 66 cm, duzina trupa oko 71 cm a sirina grudi 22 cm;
• Ulazi u priplod sa 16-18 meseci;
• Jagnji na 100 ovaca 135-145 jagnjadi;
• Prosecna masa jagnjadi pri rodjenju je oko 3-4,8 kg za zenska i 3,5-5,0 kg za musku jagnjad;
• U odgoju sa 90-100 dana postizu masu tela od oko 26 kg;
• Prosecna masa tela odraslih ovnova je 100-110 kg;
• Prosecna masa tela jednogodisnjih dvizaca je 70-90 kg;
• Prosecna masa tela odraslih ovaca je 55-60 kg;
• Prosecna masa jednogodisnjih dviski je 45-55 kg;
• Vuna je bele boje bez tamnih pega, godisnji nastrig vune iznosi 4-5 kg u ovnova a 3-4 kg u ovaca;
• Visina pramena u ovnova je 9-9,5 cm, a u ovaca 7,5-8,5 cm;
• Finoca vune je 24-26 mikrometara;
• Prosecna mlecnost je 60-80 lit. u laktacionom periodu od 6 meseci sa prosecnom masnocom 7,6 %.

Ova ovca se gaji gotovo na celom podrucju Centralne Srbije kao i na severu Crne Gore. Uzgojno podrucje sjenickih ovaca prvenstveno je oblast Pestersko Sjenicke visoravni. U poslednjih 20 godina sjenicka pramenka je ukrstana sa ovnovima virtemberske rase tako da danas kada se govori o sjenickoj ovci misli se na sjenicku oplemenjenu.

• Spada u nase najkrupnije pramenke, trojnih je proizvodnih osobina, tj. sluzi za proizvodnju vune, mesa i mleka;
• Visina grebena ovaca iznosi oko 67 cm, a u ovnova oko 75 cm;
• Masa ovaca je u proseku 52 kg i vise, a ovnova 70 kg i vise;
• Tipicni predstavnici ovog genotipa imaju crne kolutove oko ociju u obliku naocara, zatim crnu gubicu i usi;
• Prinos vune u ovaca oko 2,5-3,0 kg, u ovnova oko 3,0-4,0 kg;
• Vuna je bele boje, debljina vlakna 28 i vise mikrometara;
• Kolicina mleka za 5-6 meseci laktacije iznosi 60-80 litara;
• U pogledu mlecnosti je velika varijabilnost, u cemu se prosecna mlecnost u pojedinim zapatima krece od 60-150 lit.;
• Plodnost je 100-120%, a u boljim zapatima dobija se od 100 ovaca do 130 jagnjadi.

Rasprostranjena je od Lebana i Leskovca sve do Donjeg Milanovca i Kladova. Rasprostire se u planinskom vencu izmedju Knjazevca i Nisa.

• Spada u sojeve nase pramenke;
• Visina grebena ovaca iznosi 64 cm a ovnova 72;
• Masa tela odraslih ovaca je oko 45-50 kg a ovnova 65-75 kg;
• Kasnostasna je i kombinovanih trojnih osobina (mleko, meso, vuna). Sva proizvodna svojstva su razvijena gotovo podjednako;
• Spada u nase najbolje pramenke za proizvodnju vune, kako u pogledu kvaliteta, tako i u pogledu kolicine;
• Prosecna kolicina vune po ovci 2,5-3,5 kg a po ovnu oko 3-4 kg;
• Debljina vunskog vlakna je oko 35 mikrometara (c sortimenta);
• Obraslost vunom je dobra, vuna je bele boje, a osim ovaca sa belom vunom ima i potpuno crnih ovaca, a mogu se naci ovce sa sinjavom vunom;
• Na glavi se nalaze karakteristicne crne sare, a takodje i cuba od vune;
• Svrljiska ovca daje u proseku oko 80 lit. mleka za laktacioni period od 6 meseci. Postoje zapati kod kojih se mlecnost krece i oko 150 lit.;
• Svrljiska ovca je kasnostasna. Zavrsava porast sa 3-4 godine;
• U priplod ulaze sa 16-18 meseci.