Ambiciozno smo zapoceli pricu o nasim potencijalima, nasim ovcama, znanju i tradiciji, velikim planovima, izvozu i svetloj buducnosti u ovcarstvu. Dovoljno je bilo kad smo otvorili karte, i mi ovcari, i drzava, i nauka koja pokusava da nas prati, pa smo ustanovili gomilu problema.

Ustanovili smo da nemamo ni jedan osnov za strategiju razvoja. Rekao bih da smo u situaciji da donesemo prvo strategiju kako spreciti dalje propadanje ovcarstva u Vojvodini. Iz godine u godinu odlazemo da pogledamo istini u oci. Nece nam se vratiti kupci iz Bosne da natovare kamion jaganjaca i odmah plate. Nece nam doci kupci sa Kosova i kupiti teske jaganjce i ovce. Vuna nece imati cenu kao nekad. Mlekare i ako budu kupovale mleko, trazice visoke higijenske uslove koje vecina ovcara nece moci da ispuni. Kako svari stoje, jos dugo necemo moci izvoziti u EU.

Autohtona vojvodjanska rasa cigaja je proterana sa trzista i sa vasara. Jos je drze samo zaljubljenici koji je cuvaju zbog velike ljubavi i tradicije.

Zasto se se to desilo? Koji su razlozi ? Tako je kako je. Ta tema treba da bude zavrsena.Velike promene se desavaju. To je priroda, ili istorija kako hocete.

Molim vas sve, da sto pre prihvatimo situaciju kakva jeste. Da ne kukamo za proslim vremenima, nego da svi zajedno skupimo snage i uradimo sta mozemo u ovom trenutku.

Podseticu vas sta se desilo u ovoj sali prosle godine. Mi ovcari smo zamerili drzavi: da ne brine o nama, da nam ne pomaze oko prodaje, nije nam obezbedila izvoz i tako dalje. Zamerili smo nauci sto nam nisu omogucili nove rase, sto nema konkretnih projekata, sto se jedna prica vrti godinama bez nekih pomaka.

Drzava je ovcarima zamerila sto su neorganizovani. Ne moze cak ni pregovarati sa stranim partnerima ako u ponudi na jednom mestu nema bar 10 000 jaganjaca. Ne moze nam pomoci ni oko standardizacije proizvoda ako se ovcari ne ukljuce u promene u nacinu ovcarenja. Drzava je zamerila nauci da nemaju jasan projekat sta treba, koliko i kako pomoci.

Nauka je zamerila drzavi sto ne dobija konkretnu pomoc za ovcarstvo. Sto su projekti kratkog daha, a za rezultate je potreban dugogodisnji rad u kontinuitetu. Sto je ovcarstvo uvek bilo negde na samom kraju budzeta. Nauka je zamerila ovcarima sto ne prihvataju savete, rade na svoju ruku i bave se naukom umesto farmerstvom.

I? Evo nas sada na istom mestu posle 12 meseci. Mi smo u stvari zadali zadatke jedni drugima. I evo sta smo uradili. Pomogli smo jedni drugima.

Nama je drzava pomogla da se bolje organizujemo i zapocnemo saradnju sa Americkom Fondacijom za Razvoj ADF. A nauka je izgurala projekat uvoza nove rase ovaca u Vojvodinu.

Mi drzavi pomazemo tako sto sada mozemo sa jednog mesta da zahtevamo, predlazemo i nudimo i trazimo. Sakupili smo potreban broj jaganjaca i ovaca za ozbiljnu ponudu. Nauci smo pomogli tako sto smo vrsili pritisak na drzavu da nam omoguci novu rasu.

Drzava je pomogla nauci da uveze ono sto su trazili a na nama ovcarima je da pomognemo ama bas svaki pokusaj da se cigaja prikaze javnosti u pozitivnom svetlu. Ovo je poslednji voz.

Nadam se da je ovo dovoljno kao uvod.

Odgajivaci ovaca su poceli da se udruzuju. Napravljen je savez udruzenja odgajivaca ovaca Vojvodine. Poceli smo da se druzimo, razmenjujemo iskustva, posecujemo sajmove u inostranstvu, skupljamo podatke o ponudi i potraznji. Uz pomoc ADF evo danas otvaramo kancelariju, WEB sajt baza podataka, OVCAR, Brosure, seminari.