Grupa odgajivaca ovaca iz raznih delova Vojvodine je odlucila da osnuje udruzenje koje bi stitilo njihove interese. 10 Aprila 2002. godine na osnivackoj skupstini doneta je odluka da svaki region osnuje udruzenje a u Novom Sadu da se osnuje POKRAJINSKI SAVEZ UDRUZENJA ODGAJIVACA OVACA VOJVODINE. Ostvarena je korektna saradnja sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu a nadamo se da cemo ove godine zapoceti i saradnju sa ADF-om na obostrano zadovoljstvo. U savezu su dosad udruzenja: SOMBOR opstina Sombor, BACKA opstina Backa Palanka, STRAZA opstina Vrsac, KAPETANSKI RIT opstina Kanjiza, AKO opstina Zrenjanin, SREM Sremska Mitrovica i ZZ CIGAJA Botos opstina Zrenjanin.

Pomazemo pri osnivanju jos 6 udruzenja koja zele da udju u savez. (Kikinda, Pancevo, Zabalj).

• Odgajivaci ovaca se udruzuju da bi efikasnije poslovali kroz omasovljenje, razvoj i unapredjenje ovcarstva kao vazne grane stocarstva.
  
  
• Prikupljanje i analiza podataka o rezultatima proizvodnje clanova udruzenja kako bi se brze resavali problemi ovcarstva na podrucju udruzenja i sire.
  
  
• Unapredjenje organizacije rada farmi ovaca, izbor vrste proizvodnje, izbor tipa objekta, opreme, rase.
  
  
• Organizacija i razvoj propagandne delatnosti u oblasti ovcarstva.
  
  
• Najbolja saradnja sa subjektima koji su zainteresovani za saradnju i koji su u mogucnosti da pomognu unapredjenje proizvodnje ovaca.
  
  
• Pracenje i primena najboljih metoda gajenja ovaca.
  
  
• Organizovanje i ucestvovanje na izlozbama i sajmovima iz oblasti stocarstva.
  
  
• Unapredjenje i poboljsanje nivoa znanja odgajivaca ovaca kroz pracenje strucne literature, organizovanje strucnih seminara i predavanja iz oblasti uzgoja ovaca.

Pokrajinski savez udruzenja odgajivaca ovaca Vojvodine treba da svojim clanovima pruzi mogucnost da kroz seminare, razgovore i predavanja pokusaju da unaprede svoju proizvodnju. Njihovo okupljanje na redovne sastanke je neophodno. Sama razmena iskustava je za farmere od velike koristi. Treba im ponuditi zanimljiva predavanja, sitem pitanja-odgovori, prakticne prirucnike. U sledecoj fazi bi trebalo da im se omoguci prakticna obuka iz savremenog sistema gajenja ovaca. Prakticnu obuku treba da vode profesionalni instruktori iz inostranstva. Nakon toga treba farmere podrzati u primeni novih resenja i nabavci savremene opreme. Na kraju projekta treba sami da osete na svojoj proizvodnji poboljsanja. Zbog velicine i ozbiljnosti projekta koji treba da traje minimum 3 godine.

Situacija i problemi

Odgajanje ovaca u Vojvodini je uvek bilo na niskom nivou. Uglavnom je to bilo ekstenzivno i nomadsko stocarstvo. Sistem gajenja je na istom nivou kao i pre 200 godina. Takodje je i proizvodnja po ovci mala a smrtnost jagnjadi i ovaca je prilicno velika. Vise se nije ni moglo, pogotovo u zadnjih 10 godina kada je trziste bilo nestabilno, pariteti poremeceni. Ovcari su zimi oskudno hranili ovce, koliko je ko mogao, da bi uopste zadrzali stada. Osnovna zdravstvena preventiva je bila retka a cak je i so bila skupa za ovcare Nagla promena sistema i trzista naterala je farmere da pocnu sami da eksperimentisu sa novim rasama i novom proizvodnjom. Prepusteni su sami sebi, ne znaju u kom pravcu treba da idu da bi se prilagodili novom trzistu. Gube dragoceno vreme. Problem je i staromodan nacin razmisljanja. Uvek je neko drugi kriv a od drzave ocekuju da otkupljuje jagnjad. Imaju strah od bilo kakve organizacije jer su bezbroj puta prevareni i neisplaceni.

Trziste SCG je bilo dovoljno veliko i jako da prihvati celokupnu proizvodnju mesa, mleka i vune. Sada je situacija gora nego ikad. Zadruge koje su organizovale otkup ne postoje, mleko proizvode samo oni koji imaju dugu tradiciju i radnu snagu u porodici a vunu farmeri spaljuju jer nemaju kome da prodaju. Meso otkupljuju ilegalni nakupci i to povremeno. Farmeri se nisu prilagodili trendovima na trzistu i sada lutaju. Njima su sada potrebne informacije. Sa druge strane radjaju se male radionice za preradu vune, mini mlekare kojima je potrebno ovcije mleko i firme kojima su potrebne vece kolicine jaganjaca standardnog kvaliteta za usko odredjene termine tokom godine. Taj novi i zdrav preduzetnicki talas ne moze da dodje do sirovina i podigne proizvodnju. Njima takodje trebaju informacije.

Najveci problem je sto ne postoji u Vojvodini SNIMLJENA SITUACIJA trenutnog stanja. Niko cak ni priblizno ne moze da iznese podatke o broju ovaca, proizvodnji, tendencijama i mogucnostima. Naucnici i instituti ciji je to posao bio nisu uradili gotovo nista, zato sto su deo tromog i loseg sistema. Domaca rasa u Vojvodini, OVCA CIGAJA (TZV. CRNA GLAVA) koja ima kombinovane proizvodne osobine i prilagodjena je ovom terenu, velikom brzinom nestaje i postoji mogucnost da kroz 10 godina lutanja i eksperimentisanja sa novim rasama shvatimo da smo napravili istorijsku gresku koju necemo moci ispraviti.

Jedina berza su stocni vasari gde cela trgovina lici na lutriju. Farmeri voze zivotinje i po 60 kilometara, provedu ceo dan, imaju troskove i na kraju su primorani ili da prodaju po niskim cenama ili ih cesto vracaju kuci.

U isto vreme pored njih na pijaci beli jaganjci i ovce popularnih rasa postizu dvostruko pa cak i trostruko vecu cenu. Situacija je alarmantna jer su ovcari u Vojvodini razocarani i ne znaju sta da rade sa Crnoglavim ovcama. Kad se govori o jaganjcima mi nemamo STANDARDE NIKAKVE! Jaganjce prodaju od 30 do 70 KG! Ne moze se ni berza organizovati bez standardizacije. Sigurni kupci sa Kosova koji su najvise trazili jaganjce iz Vojvodine, su sada nedostupni i cak nikakve kontakte sa njima nemamo.